INTERVJU Snežana Borjan: „Bila sam direktorka Partizana, a najzaslužnija sam za Milanov dolazak u Zvezdu“ (VIDEO)

Od direktorske funkcije u Partizanu do života uz jednog od najtrofejnijih kapitena Crvene zvezde. Snežana Borjan prošla je neobičan put između dva najveća srpska kluba, a danas kaže da je upravo ona odigrala važnu ulogu u odluci koja je promenila karijeru njenog supruga Milana Borjana.

U intervjuu koji je nastao u saradnji portala MaxBet Sport i Sportala, Snežana Borjan govorila je o Milanovom dolasku i odlasku iz Crvene zvezde, životu porodice na dve adrese, njegovoj karijeri u Saudijskoj Arabiji, ali i sopstvenom profesionalnom putu i godinama tokom kojih je svesno napravila korak unazad.

Danas na odluke koje su donosili gleda iz drugačije perspektive. Milan igra u Saudijskoj Arabiji, dok su Snežana i njihov sin Filip ostali u Beogradu. Razlog je pre svega devetogodišnji sin, njegova škola, fudbal i život koji je već izgradio u Srbiji.

„Najznačajniji razlog zašto sam u Srbiji je Filip“

Milan se, kaže Snežana, dobro snašao u Saudijskoj Arabiji, ali porodica je zajednički procenila da preseljenje u ovom trenutku ne bi bilo najbolje rešenje za njihovog sina.

– Ja nisam tamo zbog obaveza koje ima naš devetogodišnji sin. Filip ovde ide u školicu i trenira fudbal, ima puno drugara i mislim da bi njegovo uklapanje bilo jako teško. Da je Milan potpisao kada je on imao tri, četiri, pet godina, kada se tražio i kada bi našao negde svoje drugare i van Srbije, to bi bilo potpuno drugačije. Najznačajniji razlog zašto sam ja u Srbiji, a ne u Arabiji je Filip. 

Odluka je, kaže, bila zajednička, a Milanov odlazak u Saudijsku Arabiju danas smatra jednim od dobrih poteza u njegovoj karijeri.

– To je bila zajednička odluka i mislim da je bila najbolja moguća. Još bolja odluka je bila da ode u Saudijsku Arabiju zato što se tamo zaista pronašao. To su odluke koje prosto morate da napravite u trenutku. Sportska karijera traje je od danas do sutra, uvek se dešavaju velike promene, brze promene, i čovek kada traži najbolju opciju nekada mora nešto i da žrtvuje. 

Fizička razdvojenost donela je drugačiju organizaciju svakodnevice, ali ne i veliku promenu u njihovom odnosu.

– Osim što smo fizički razdvojeni, sve ostalo je isto. Ali slično je bilo i kada je igrao za Crvenu zvezdu u kojoj je takođe imao puno obaveza, te je nekada i po četiri dana sedmično bio van kuće zbog karantina, putovanja i utakmica. Sada fizički nije tu i, naravno, velika većina obaveza je na meni, ali nekako sam se motivisala i uključila na taj “mood” da mogu zapravo sve da stignem i negde, ajde da kažem, da budem super-žena. 

„Sa Crvenom zvezdom ne može ništa da se poredi“

Borjan je i u Saudijskoj Arabiji dobio kapitensku traku, a Snežana smatra da mu je život u novoj sredini prijao. Ipak, kada je reč o pritisku i atmosferi, poređenje sa godinama provedenim na Marakani praktično ne postoji.

– Mislim da se sa Crvenom zvezdom ne može ništa porediti, ha, ha, ha! Što se tiče pritiska, definitivno je znatno manji tamo. Milan je tokom godina naučio da kontroliše strast, želju i emociju, posebno sada kada već toliko godina nosi kapitensku traku. Mislim da je dovoljno sazreo da ume da se nosi sa svim tim stvarima i da motiviše igrače. Ipak je stub odbrane i od njega sve kreće. On je kapiten, ljudi očekuju od njega tu smirenost, kao i svi mi, sazrevamo, menjamo se. Naravno, neki na pozitivno, neki ne, da se on na pozitivno promenio u tom smislu. 

Upravo je Crvena zvezda obeležila najveći deo Borjanove karijere. Međutim, njegov dolazak na Marakanu 2017. godine možda se ne bi dogodio da Snežana nije insistirala da prihvati izazov.

Posebno je zanimljivo što je ona pre toga bila direktorka marketinga Partizana.

„Sad ili nikad!“

Snežana ne krije da je tokom Milanove karijere uglavnom bila podrška, a ne neko ko je donosio odluke umesto njega. Za Zvezdu je, međutim, napravila izuzetak.

– Kada smo se upoznali on je bio u Radničkom iz Niša, tada je stigla ponuda za Ludogorec po drugi put, otišao je tamo. Kada sam se porodila stigla je ponuda iz Poljske, otišli smo zajedno tamo da živimo, i naravno posle je došla Crvena zvezda. E, tu sam uticala! Moram da kažem, on se tu dosta lomio zbog pritiska, zbog svega i baš sam uticala na njega. Rekla sam: „Sad ili nikad!“. Mislim da sam zaista najviše zaslužna za njegov dolazak u Crvenu zvezdu. Bila sam direktorka Partizana, ali kad sam se udala otišla sam iz Partizana, tako da nije bitno… Ja sam bila neko ko je radio u kompaniji, a on je ipak neko ko je igrač, to su dve dijametralno različite stvari što navijači nekada nisu mogli da povežu. 

Ispostavilo se da je to bila odluka koja je potpuno promenila Borjanovu karijeru. Postao je kapiten, osvajao titule i sa Zvezdom igrao Ligu šampiona i Ligu Evrope.

A onda je 2023. godine došao Barak Bahar i Borjan je precrtan.

Sofija Milošević otkrila zašto je život u Grčkoj posebno dirnuo njenu porodicu: „Krenule su mi suze“

„Tada ni njemu ni meni nije delovalo tako sjajno“

Rastanak posle šest godina nije bio lak. Sa vremenske distance, međutim, Snežana na taj trenutak gleda potpuno drugačije.

– Sa ove distance sada, odluka da ode iz Crvene zvezde bila je najbolja moguća. Mislim da je on Crvenoj zvezdi pružio puno, kao što je i njemu Zvezda pružila puno. To je bila saradnja na obostrano zadovoljstvo. Zvezda je uz njegovu i pomoć igrača iz te generacije igrala i Ligu šampiona i Ligu Evrope, te zaradila neke velike novce i dovela kasnije i neke dobre igrače. Mislim da je taj period dovoljno dug bio da on pokaže svoju ljubav prema Crvenoj zvezdi, i mislim da je u pravom trenutku otišao. To pričam sa ove distance, naravno. U tom trenutku ni njemu, pre svega, a ni meni to nije delovalo tako sjajno, ali život piše romane. 

Za Snežanu je taj period bio posebno emotivan jer je čitava porodica godinama živela sa Zvezdinim uspesima.

– Ja to sve gledam kao neke životne projekte. Kada ulazite u životni projekat, biznis projekat, znate da on ima uspone, padove, početak i kraj. Realnije sam gledala na to od njega, ali kada volite partnera sa kojim ste i vidite da on pati, da mu je teško, naravno da i vama bude u tim trenucima teško. Vraćajući slike, naše dete je faktički od prve godine dizalo pehare na Marakani, medalje, šest osvojenih titula, utakmice Lige šampiona, Lige Evrope i tako dalje… Naravno da su to, sada su to prelepa sećanja, ali tada, u tom trenutku je bilo emotivno teško, javljala su se različita razmišljanja. Ali to je kao i sve u životu: sve velike ljubavi imaju kraj i ova je ljubav na neki način doživela svoj kraj, iako će Milan do kraja svog života voleti Crvenu zvezdu istim intenzitetom kao što je voleo i tada. 

A Borjan Zvezdu ni danas nije ostavio iza sebe.

– Sve prati, i nervira se, i slavi, i tuguje, i sve što ide uz to. Ja pratim mnogo više utakmica nego Milan! Stvarno ceo život gledam fudbal, pratim i našu ligu, imam arapske kanale, pratim apsolutno sve. 

Od direktorke Partizana do „supruge Milana Borjana“

Snežanina priča, međutim, nije počela Milanovom karijerom. Pre njihovog braka već je imala izgrađen profesionalni put, a udaja je donela odluku da jedan njegov deo svesno stavi na čekanje.

– Bilo je perioda u mom životu, kada mi je ispred imena bilo dopisivano „supruga Milana Borjana“. I ja zaista jesam supruga Milana Borjana i ja se ponosim sa tim. S druge strane, naravno, u svojoj karijeri, napravila sam korak unazad kada sam se udala. Udala sam se sa 33 godine kada sam bila vrlo ispunjena na svim poljima – i obrazovno, i poslovno, i karijerno, i želela sam da imam svoju porodicu. Tada sam bila vrlo spremna za to da ću morati da žrtvujem taj deo moje karijere. I zaista tih pet-šest godina sam se posvetila Milanovoj karijeri i, pre svega naravno, odgajanju našeg sina Filipa. 

Ipak, priznaje da je postojao trenutak u kojem je počela da se pita šta se dogodilo sa identitetom koji je prethodno sama izgradila.

– U nekim momentima sam se osećala da je to korak unazad, ali sam znala da će doći momenat da ću se vratiti na taj svoj put i da je u tom trenutku najbitnije da se tih pet-šest godina posvetim našem detetu zato što Milan, zbog same pozicije i svog posla, prosto nije mogao da bude uvek tu. U tom trenutku sam znala da je karijera uvek prisutna u mom životu i da sam prošla deo u kojem sam radila za velike kompanije, klubove, fakultete… Sada vodim naše privatne poslove, što je neuporedivo teže nego raditi za nekoga. Uspevam nekako da hendlujem i karijeru i obaveze prema porodici. Kod nas je situacija bila vrlo simpatična, jer su mene ljudi poznavali kao Snežanu Filipović, direktorku Fudbalskog kluba Partizan, ženu koja ganja karijeru, a onda sam došla do toga, je li, da budem prepoznata možda kao samo supruga Milana Borjana. I kada se šetate sa tom osobom, kada jako puno ljudi prilazi i traži njegov potpis, slika se sa njim u nekom momentu sam se ja zapitala: „Gde sam sada ja?“. 

Posebno joj smeta stereotip koji prati supruge fudbalera.

– Negde sam u tim trenucima osvestila: OK, sada je to to, doći će momenat da se ja vratim na svoj put. U karijeri kada napraviš pauzu od šest meseci ili godinu dana, a stalno si prisutan, dugačak je period. Kada se ne pojavljuješ, dolaze neke nove generacije, kada ne radiš na tome što je aktuelno, prolaze pored vas neke stvari, tako da je to bio taj moj osvešćaj da sam napravila korak unazad. Moram da kažem da je sama floskula „žena fudbalera“ najnepravedniji stereotip zato što nigde u medijima ne možemo da vidimo „žena košarkaša“, „žena tenisera“, „žena rukometaša“. Znači, samim tim te žene fudbalera su stavljene na visinu tog zadatka da može o njima da se priča. Zašto je to tako? Pretpostavljam zbog novca koji se vrti u fudbalu i zbog velikih zarada tih samih fudbalera, i onda negde ljudi pomisle da žene manipulišu i tako dalje. 

„Ljudi vide rezultat, ali ne vide cenu“

Snežana smatra da društvene mreže dodatno stvaraju pogrešnu sliku o životu profesionalnih sportista i njihovih porodica. Javnost vidi utakmice, trofeje, putovanja i fotografije, ali mnogo manje ono što se događa iza njih.

– S obzirom na to da je sada zastupljenost tih društvenih mreža jako široka, da svi mogu sve da vide i tumače na svoj način, ljudi uglavnom vide rezultat. Ali samo rezultat, ne vide cenu. Kao što mi svi navijamo za Novaka Đokovića i vidimo kada on osvaja Rolan Garos, ali mi ne znamo šta je on sve preživeo, koliko krvi, znoja, odricanja je uložio da bi došao do tog Rolan Garosa. Tako i ovde, ljudi vide lepe slike na Instagramu, a apsolutno se ne vidi sve ono što je “back-up”, a to je puno neprespavanih noći, puno samoće i mnogo više usamljenosti. Usamljenost je nekad gora nego samoća. Svaka majka zna koliko teško kada vam se dete razboli, a partner vam nije tu. Kada ste sami, to nedostajanje, ta nemogućnost da se ode sa partnerom na proslave, nego uvek moraš da ideš sam, što je meni postala katastrofa! 

Borjan je, s druge strane, tokom karijere izgradio mehanizam kojim se nosi sa pritiskom. Snežana to povezuje ne samo sa fudbalom već i sa njegovim životnim putem.

– Milan je golman. A kada ste golman morate da imate psihu koja se potpuno razlikuje od svih ostalih sportista. Kada primite gol u trećem minutu, morate da branite još 87. Samim tim njegova psiha je na jednom ozbiljnom nivou. Posebno kad su bile utakmice ovde u Srbiji gde ti je srce, u Crvenoj zvezdi, kada igraš protiv najkonkurentnijeg kluba, kada ti skandira 30-40 hiljada navijača negativno, pa i na Svetskom prvenstvu. On prosto ima taj neki mehanizam, neki aero-projekat u glavi koji se modifikuje tako da ga nosi i da jednostavno te situacije ostanu iza njega. Poenta i suština je da, kada se nešto desi to se već desilo, to ostaje iza tebe. Da ispraviš ne možeš, znači moraš da ideš samo napred. Kod sportista je to vrlo izraženo, tako da eto, i on je u tom mentalitetu. On je taj mentalitet trenirao. Kada pobegnete od rata, pa vas bace u Kanadu, pa morate da se borite, dođete u Beograd da prodajete na pijaci, pa ste u Kanadi konobar, pa odete u Argentinu sa 17 godina bez znanja jezika… Znači, to je mentalitet pobednika. I ne samo mentalitet pobednika, nego mentalitet nekoga ko je naučio da se bori za sopstveni život, sopstvenu sigurnost. 

INTERVJU Amina Musa: O Džananu, braku, košarci i životu u Dubaiju (VIDEO)

Filip, fudbal i život posle Milanove karijere

Fudbal je već postao važan deo života njihovog sina Filipa. Snežana priznaje da njegove utakmice danas proživljava mnogo emotivnije nego Milanove.

– Kad je imao četiri, pet, šest godina, tad je mama glavna, a sada kada tata dođe, mamu ne vidi. Mislim da je Filip sada u tom periodu poistovećivanja sa svojim tatom, shvatanja veličine i vrednosti njega kao oca pre svega, a dalje i svih njegovih uspeha. Nedostaje mu jako i ja se trudim da budem negde multipraktik, da nadomestim sve to, ali teško je naravno. Ali doći će trenutak i kada će se vratiti i nadoknadiće sigurno. 

A kada Milan konačno odluči da završi karijeru, postoji i plan koji godinama čeka pravi trenutak.

– Imam da, neostvarenu želju. To je zapravo ta Milanova želja, da kada završi karijeru da proputujemo ceo svet jer stvarno nismo mogli da putujemo nikako da se organizujemo puno. Kada on završi sve to i kada bude rešio bar malo da se primiri, iako to nikada neće biti trajno, da će biti možda jedno šest meseci da, da zaista onako proputujemo. Eto, to mi je neostvarena želja. Naravno, da, da budemo zdravi, to je jedino za šta se molim, a sve ostalo smo napravili, a što nismo — napravićemo! A za pet godina ćemo pričati o Filipu, da ti ja kažem, i o njegovim sportskim uspesima! Ali ajde da to bude ranije… Pa sigurna sam, znaš da ja ne grešim, da je moja vizija neverovatno dobra za sve, posebno za sport, tako da sigurna sam da za pet godina pričamo… Možda za pet, ali za osam ćemo pričati o mami MVP-ja – zaključila je razgovor Snežana Borjan.

Prvi intervju iz serijala ONE SU MVP sa Sofijom Milošević možete da pogledate u nastavku:

kao i drugi intervju sa Aminom Musom:

a ukoliko vam je draže da čitate intervju sa Sfijom Milošeivć čitajte OVDE, a sa Aminom Musom OVDE.