Rakočević za MaxBet Sport: „Zvezda i Partizan bez domaćih igrača nemaju identitet“

Kada kažemo da je neko u svojoj karijeri čak tri puta podigao trofej „Alfonso Ford“ za najboljeg strelca Evrolige, jasno je da govorite o košarkaškoj ikoni. Igor Rakočević, legenda Crvene zvezde i jedan od najboljih bekova koje je Evropa ikada videla, u velikom intervjuu za MaxBet Sport govorio je o smeru u kojem ide moderna košarka, NBA ligi, Nikoli Jokiću, kao i o stanju u večitim rivalima.

Rakočević je bez zadrške izneo svoje stavove o današnjoj košarci, a posebno nam je zadovoljstvo da najavimo da će u narednom periodu biti stručni kolumnista MaxBet Sporta, gde će iz svog ugla, u kolumni pod nazivom „Kroz obruč“, analizirati najvažnija dešavanja pod obručima.

Igor Rakočević piše za MaxBet Sport: Od 19. marta njegova kolumna svakog četvrtka

RAKOČEVIĆ O NBA I „OL-STAR“ FORMATU

Novinar: Svojevremeno se pričalo o tome u kom pravcu ide „Ol-star“ i NBA uopšte. Jesi li bacio pogled ove godine i šta misliš o ovom formatu gde igraju igrači iz ostatka sveta protiv igrača iz Amerike? Takođe, pratiš li Minesotu? U vrhu su, a recimo kad igraju protiv Jokića, za koga navijaš?

– Uvek navijam za Jokića, za naše navijam. Iako mi se Edvards poprilično sviđa iz Minesote, podseća me na Kobija i još par igrača. On je jedini koji pokazuje taj „drajv“ što dosta fali današnjim igračima – tu strast za pobedom, žar i neku vatru. Zato volim njega da pogledam.

– Što se tiče „Ol-stara“, nikako mi se ne sviđa taj format. Mislim da uopšte nije dobro odvajati Amerikance i ne-Amerikance. To je na neki način i nefer i nekorektno. Igrač je igrač, zašto bi se delili po tome odakle su? „Ol-star“ je odavno izgubio tu draž koju je imao 90-ih, možda čak i početkom 2000-ih, gde su igrači igrali za svoje nasleđe. Današnji igrači zarađuju toliko novca u NBA bez ikakvih velikih uspeha da mislim da im se delimično zbog toga ugasio taj žar. Ovo danas je skrnavljenje košarke i bukvalno ne pamtim kad sam poslednji put odgledao ceo „Ol-star“.

 

AMERIČKO ISKUSTVO I „MOĆ UGOVORA“ U NBA

Novinar: Kako bi ocenio period kad si ti otišao u NBA 2002. godine? Bili su iznenađeni koliko si fizički spreman, pričalo se da imaš neverovatan skok. Kako bi ocenio taj atleticizam tada i sada?

– Moj problem je bio što sam imao minimalan ugovor, a u Americi „igraju ugovori“. Džabe ti odradiš najbolji trening ili utakmicu – ako neko ima veći ugovor od tebe, on ima unapred isplaniranu minutažu. To je unapred određena uloga, broj šuteva i minuti uz vrlo male varijacije. Čim bi se povređeni igrač vratio, ja bih se vratio na klupu. To je jednostavno tako.

– NBA je bio daleko kvalitetniji 90-ih i 2000-ih. Igrala se mnogo tvrđa košarka. Danas se sudi mnogo više faulova, igra je mekša i ima mnogo manje kontakta. Ako pogledate utakmice 90-ih – Čikago, Detroit, Indijana, Njujork – to je bila prava borba na terenu i izvorna košarka.

– Danas vidite rezultate tipa 153:147. Uz svo poštovanje, za mene to nije košarka. Da me niko ne shvati pogrešno, ja sam neko ko je voleo NBA i želeo tamo da ode, nije ovo iz ugla nekog penzionisanog igrača koji priča samo loše, ali NBA je postao, što se mene tiče, u velikoj meri sramota za košarku.

– Evroliga je danas potpuno druga strana medalje. Tamo je svaka utakmica na život i smrt, svaki napad je bitan i publika to oseća.

 

EVROLIGAŠKI TRENDOVI I MODERNI CENTRI

Novinar: Moramo se složiti da je i Evroliga izgubila one klasične plejmejkere. Danas se mnogo više igra na šut za tri poena i „pik en rol“.

– Tako je. Dolaskom velikog broja stranaca, pre svega Amerikanaca, povećao se atleticizam u evropskoj košarci i to je trenerima otvorilo opciju da mnogo više igraju preuzimanja u odbrani. Ranije nisi mogao da vidiš da bek ili plejmejker preuzme centra i da ga brani. Danas su igrači na spoljnim pozicijama toliko atletski moćni da mogu da brane sve.

– Zbog toga se igra dosta svela na „pik en rol“ i izolacije. Izgubile su se one lepe akcije koje smo ranije gledali u evropskoj košarci, kada igrač istrčava iz bloka, dobije loptu u pokretu i šutira. Danas se mnogo više igra kroz individualna rešenja. Uz to su i centri postali mnogo pokretljiviji. Više nemaš klasične „sidraše“, ogromne i spore centre. Sada imaš moderne centre poput Bolomboja koji mogu da preuzmu sve u odbrani.

 

RAKOČEVIĆ O ZVEZDI I PARTIZANU – DOMAĆE JEZGRO JE KLJUČ

Novinar: Koliko trenutno imamo stranaca u Zvezdi i Partizanu? Da li bismo mogli dati više šanse srpskoj deci, nekim novim Rakočevićima, Jokićima ili Bogdanovićima?

– Mislim da bi to apsolutno moralo da se desi. Ako već imamo dva kluba sa ovakvim budžetima, ne vidim razlog da se naši najbolji internacionalci ne vrate i igraju za domaće ekipe. Domaći igrač će često prihvatiti i nešto manji ugovor samo da igra kod kuće, pred svojom publikom i porodicom.

– Partizan je ove godine, po mom mišljenju, promašio sa odabirom stranaca. To je uvek rizik kada dovedeš veliki broj stranih igrača, a nemaš jezgro ekipe koje poznaje mentalitet kluba i sredine. Navijači će oprostiti poraz ako vide da se igrač bori, ali ako primete da nekome nije stalo, onda nastaje problem. Zato svaka ekipa mora da ima bar tri ili četiri jaka domaća igrača koji imaju autoritet u svlačionici.

 

STRANCI U REPREZENTACIJI SRBIJE? NIKADA!

Novinar: Šta je sa reprezentacijom? Hoćemo li doći u problem sa bekovima i hoćemo li ikada morati da angažujemo stranca?

– Što se tiče reprezentacije, protiv sam i uvek ću biti protiv toga da u njoj igraju stranci. Sport tu gubi svoju suštinu. Koja je poenta pobediti ako si uvezao kvalitet i platio ga? Čak bih otišao i korak dalje – nisam ni za to da strani treneri vode reprezentacije. Poenta takmičenja je da pokažeš šta je tvoja zemlja stvorila.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by MaxBet Sport (@maxbetsport)

O PROPUŠTENIM MEDALJAMA I OLIMPIJSKIM IGRAMA

Novinar: Misliš li da je moguće ponoviti Indijanapolis (Svetsko prvenstvo) ili Tursku (Evropsko prvenstvo) gde si ti osvojio zlato?

– Baš nam je promaklo poslednjih godina. Mislim da smo na nekim takmičenjima imali možda i najjaču ekipu, ali nismo uspeli da osvojimo medalju. Na Olimpijadi smo bili jako blizu. Mislim da smo tu bili i malo oštećeni jer su sudije često gledale kroz prste Amerikancima na onom prvom koraku, pogotovo Lebronu i Embidu. Iz aviona se videlo da su koraci barem sedam-osam puta.

ŽIVOT POSLE KOŠARKE: BASKONIJA, KOLEKCIONARSTVO I DŽIJU-DŽICU

Novinar: Ako izuzmemo Beograd i Crvenu zvezdu, gde si se najbolje osećao i povezao sa publikom?

– Svakako Baskonija. To je mesto gde ljudi zaista žive za košarku. Mali grad, stalno pada kiša, ali atmosfera u dvorani je neverovatna.

Novinar: Da li se i dalje baviš kolekcionarstvom i imaš li neke nove hobije?

– Da, pravim makete. Veliki sam fan „Ajron Mejdena“, bio sam na preko 100 njihovih koncerata širom sveta. Od svakog člana benda imam po neki lični predmet. Imam i sve stripove „Dilan Dog“ koji su izašli kod nas, dosta „Zagora“ i „Alana Forda“. Kolekcionarstvo mi mnogo znači u ovom periodu posle karijere.

– Da i borilački sportovi mi pomažu posle košarkaške karijere, u džiju-džici sam se čak takmičio i osvajao zlato u plavim pojasevima. Prija mi da se bavim nečim drugačijim od košarke, ali želja za pobedom je ista. Što se tiče povreda, ima ih, treba se paziti, ali srećom nisam imao ništa teže.

Rakočević će ubuduće kao stručni kolumnista MaxBet Sporta u kolumni „Kroz obruč“ analizirati najvažnije teme iz sveta košarke.