Objavljeno 0 
Još se čeka generacija koja će srpskom rukometu da donese novu medalju. Godine prolaze, a takvog uspeha nema. Daleko su naši rukometaši od vrha. Tada, te 2012. godine, zaustavljeni su „orlovi“ na poslednjem koraku. U grupnoj fazi su pobedili Dansku, ali u finalu su izgubili od istog rivala.
Ti „srebrni orlovi“ su zlatnim slovima ispisani u istoriju srpskog rukometa. Kapiten Momir Ilić, „miistar odbrane“ Darko Stanić, pivoti Alem Toskić i Rastko Stojković, levoruki Marko Vujin, krila Ivan Nikčević i Rajko Prodanović… Upravo su „srebrni“ orlovi, u kojem su igrači i članovi stručnog štaba, izdali saopštenje za javnost uoči jubileja – desetogodišnjice od osvajanja medalje na EP u Srbiji.
Saopštenje prenosimo u celosti:
– Na Svetog Savu 2012. godine Arena je, čini nam se, grmela kao nikada do tada. Bili su to dani velikih uspeha srpskog sporta. Đoković, vaterpolisti i mi! Tog 29. januara smo osvojili srebrnu medalju na EP. Prvu i do sada jedinu na velikom takmičenjima za srpski muški rukomet. U nekim drugim sportovima u Srbiji to bi bila jedna od medalja, ali kod nas je za sada jedina. Nas ta činjenica ni malo ne veseli!
Ono što nas je dovelo do uspeha zadržali smo i danas. Kolektivni duh, iskreni prijateljski odnosi, gotovo dnevna komunikacija na društvenim mrežama izolovana od javnosti i šireg kruga znatiželjnika, redovna godišnja okupljanja. Za ovaj 29. januar planirali smo obeležavanje desetogodišnjice osvajanja medalje. Želeli smo da organizujemo konferenciju za medije, otkrijemo tajnu uspeha, a potom realizujemo naše “svečano” interno druženje u staroj bazi SC Kovilovo.
Za 30. januar smo planirali zajednički odlazak u Budimpeštu na finale EP 2022. i vidimo kako to izgleda danas. Nadali smo se finalu Mađarska – Srbija ili da budemo realni Mađarska – Danska. “Zlatno srpsko stručno rukometno pravilo”, koje važi jedino u glavama nekih više ili manje cenjenih rukometnih delatnika se nije ostvarilo. Domačin finala, Mađarska, ispao je u prvom krugu. Ipak, morate imati kvalitet!
Naravno, neuspeh ovogodišnjeg domaćina finala kao i mnogih domaćina pre njih nas nije sprečio da realizujemo plan. Sprečila nas je korona. Kao odgovorni ljudi , prema sebi i prema drugima, kao neko ko želi da pokaže poštovanje prema trudu i radu onih koji se bore protiv ove bolesti mi smo odlučili da naš put otkažemo, a svečano okupljanje odložimo za leto.
Cilj naših okupljanja nije samo “penzionersko” evociranje uspomena i priče o prošlosti već i planiranje budućnosti, jer to je i naša obaveza. Zato svim budućim, sadašnjim i bivšim rukometašima, kao i svima koji su u rukometu ili uz rukomet na bilo koji način, poručujemo da svi zajedno treba da podržavamo naš sport i svim srcem budemo uz reprezentaciju Srbije. Prošlu, sadašnju, buduću!
Želimo da pozdravimo i još jednom se zahvalimo svima onima koju si bili uz nas u Areni 2012, pratili nas na TV, ali i one koji danas iskreno vole i navijaju za sve srpske reprezentacije, one koji vole sport i iznad svega Srbiju!
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Max-Sport ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Max-Sport.