Partizan je za samo nekoliko nedelja uspeo da od visokih ambicija dođe do situacije u kojoj se postavlja pitanje šta je uopšte ostalo od ove sezone.

Četiri boda posle šest prvenstvenih kola (pet odigranih utakmica). Pretposlednje mesto na tabeli. Osam bodova manje od Crvene zvezde, uz utakmicu više. Tri vezana poraza u prvenstvu. Sedam primljenih golova u poslednje tri utakmice ako se računa i evropski meč sa Hetafeom.

I sve to u avgustu. Neko za to mora da odgovara.

Ne sutra. Ne kada se završi sezona. Ne kada se promeni trener. Sada.

Jer nije problem samo rezultat jedne utakmice. Problem je što Partizan trenutno izgleda kao klub bez jasnog odgovora na najosnovnija pitanja – kakav je tim napravljen, ko ga je pravio, šta je bio plan i ko je za taj plan odgovoran.

Agonija Partizana se nastavlja: Mladost razbila crno-bele pred revanš sa Hetafeom (VIDEO)

Ne može sve da padne na Ilića

Saša Ilić svakako nije bez odgovornosti. On je trener Partizana i mora da odgovara za ono što njegova ekipa pokazuje. Mora da objasni igru, rezultate, izbor igrača, promene i sve ono što se dešava na terenu.

Ali napraviti od njega glavnog i jedinog krivca za ovakav Partizan bilo bi potpuno pogrešno.

Ilić nije pravio klub. Nije on odlučivao kakav će budžet imati. Nije on vodio kompletan prelazni rok. Nije on odlučivao koje pozicije moraju da budu pojačane, a koje ne moraju.

I nije on čovek koji treba da odgovara za svaku odluku donetu pre nego što je sezona počela.

A posebno treba imati u vidu jednu stvar – Saša Ilić je Partizanov čovek, veliki Grobar i možda najveća legenda kluba iz Humske.

To ne znači da treba da bude zaštićen od kritike. Naprotiv, ali znači da kritika mora da bude poštena i usmerena na ono za šta je zaista odgovoran.

A šta je sa Petrovićem?

Slično je i sa Radosavom Petrovićem. Sportski direktor mora da odgovara za svoj deo posla. To je potpuno jasno.

Ipak, Petrović je u Partizan došao tek u julu, tokom pripremnog perioda. Zato je krajnje neozbiljno danas predstaviti ga kao čoveka koji je sam napravio ovaj prelazni rok. Nije.

I upravo tu dolazimo do mnogo važnijeg pitanja:

Ko je pravio prelazni rok?

Ko je napravio procenu da Partizanu nisu potrebna ozbiljna pojačanja u odbrani? Ko je odlučio da je postojeći kadar dovoljan?

Ko je pravio plan ekipe pre nego što je Petrović stigao?

I, možda najvažnije, koliko je Petrović uopšte imao mogućnosti da promeni ono što je već bilo postavljeno kada je došao u klub?

To su pitanja na koja Partizan mora da odgovori.

Jedino što nije menjano bila je odbrana

Danas se najviše priča o poslednjoj liniji. I s razlogom. Partizan je ušao u sezonu bez ozbiljnog osveženja u odbrani, a upravo je taj deo ekipe postao najveći problem.

Pisali smo tokom prelaznog roka da je potreban levi bek. Sada se pokazalo da je pitanje mnogo šire. Potrebno je bilo razmišljati i o štoperu.

Umesto Saše Ilića, pred kameru stao njegov pomoćnik, i jednom rečenicom sumirao debakl Partizana

I nije problem u tome što je neko pogrešio u proceni. Svi greše koji rade. Problem je kada se pogrešna procena napravi na nivou kluba, a onda se ceo račun ispostavi treneru.

Jer šta Ilić sada treba da radi? Da napravi odbranu od igrača koje nema? Da igra bez levog beka?

Da improvizuje sa fudbalerima koji nisu na svojim pozicijama? Da iz utakmice u utakmicu traži novu kombinaciju?

A kada primi tri gola – da on bude jedini krivac? Ne ide tako.

Partizan mora da zna ko je doneo odluke

Ovo nije tekst kojim se tvrdi da Ilić ne treba da bude kritikovan. Treba. Nije ni tekst kojim se tvrdi da Petrović ne treba da odgovara za svoj rad. Treba.

Ali odgovornost mora da bude proporcionalna stvarnoj moći i stvarnim odlukama. Ako je neko odlučivao o tome kako će izgledati prelazni rok, taj neko mora da odgovara za prelazni rok.

Ako je neko pravio sportsku strategiju, mora da odgovara za sportsku strategiju. Ako je neko odobrio finansijski okvir, mora da odgovara za njega.

Ako je neko procenio da je ekipa dovoljno dobra, a ona danas posle pet kola ima četiri boda i nalazi se pretposlednja, mora da objasni tu procenu.

Ne može se sve završiti na tome da trener nije pogodio sastav.

Ljajić, Lazović i Forcan moraju da daju odgovore

Rasim Ljajić, Danko Lazović i Milka Forcan kao ljudi koji vode klub ne mogu da budu izvan ove priče.

Njihova odgovornost nije da biraju ko će igrati protiv Mladosti. Njihova odgovornost je da naprave sistem u kojem trener i sportski direktor mogu da rade svoj posao.

Da naprave sportski plan. Da obezbede uslove. Da postave odgovorne ljude. Da naprave prelazni rok u skladu sa ciljevima kluba. I da, kada se napravi greška, kažu ko je doneo odluku.

To je upravljanje klubom. A trenutno je teško pronaći segment Partizanovog funkcionisanja za koji možemo reći da izgleda dobro.

Upravni odbor je već najavio da će se povući ukoliko Partizan ne izbori plasman u Evropu. To je jasna poruka.

Ali povlačenje samo po sebi nije odgovor. Ako se dođe do toga, navijači imaju pravo da znaju šta se dogodilo i ko je donosio odluke koje su dovele klub u ovu situaciju.

Jer Evropa nije jedini problem. Čak i ako Partizan izbori Evropu, ostaje činjenica da je prvenstvo otvoreno katastrofalno.

Četiri boda iz pet utakmica. Pretposlednje mesto. Osam bodova manje od najvećeg rivala, uz utakmicu više. Tri uzastopna prvenstvena poraza.

To nije nešto što se može sakriti jednim dobrim rezultatom.

Ovo nije pitanje jednog čoveka

Partizan je predugo navikao da probleme rešava promenom jedne osobe. Ode trener dovedemo drugog. Ode sportski direktor, dovedemo drugog.

I onda za godinu dana sve ponovo počne ispočetka. To nije projekat. To je prebacivanje odgovornosti.

Ako klub veruje Saši Iliću, neka mu omogući da radi. Ako veruje Radosavu Petroviću, neka mu da stvarnu odgovornost i jasna ovlašćenja.

Ako ne veruje – neka to kaže. Ali onda mora da se pogleda i iznad njih.

Jer nije Saša Ilić napravio prelazni rok. Nije Radosav Petrović sam napravio Partizanov tim. I nije trener odlučio kakav će klub biti.

Neko je pravio plan. Neko je donosio odluke. Neko ih je odobravao. I upravo ti ljudi sada moraju da odgovaraju za ono što gledamo.

Ne zbog jednog poraza. Ne zbog jedne utakmice. Nego zato što je Partizan već u avgustu došao u situaciju da izgleda kao da mu je sezona ozbiljno ugrožena.

A za takvo stanje jednog od najvećih klubova u Srbiji ne može odgovarati samo čovek koji sedi na klupi.