Kada je Hvang In-Bom u 67. minutu pogodio za izjednačenje protiv Češke, a potom nekoliko minuta kasnije asistirao za pobedonosni gol Južne Koreje na Mundijalu, navijači Crvene zvezde verovatno nisu bili previše iznenađeni.
Jer ono što je fudbalski svet video u Meksiku, na „Marakani“ je već gledano.
Postoje igrači koji ostanu upamćeni po trofejima, postoje oni koji ostanu po broju utakmica, a postoje i oni retki koji za samo jednu sezonu ostave utisak kao da su u klubu proveli čitavu deceniju. Hvang je bio upravo takav.
U Beograd je stigao u leto 2023. godine kao rekordno pojačanje i fudbaler iza kojeg je već bila neobična karijera, od Južne Koreje, preko Kanade i Rusije do Grčke. Otišao je samo godinu dana kasnije, ali je za to vreme uspeo da postane igrač sezone, osvoji duplu krunu i zaradi poštovanje čak i onih navijača koji strance po pravilu posmatraju sa rezervom.
Njegova najveća vrednost nikada nije bila statistika.
Nije bio igrač koji će postići 20 golova po sezoni niti onaj koji će završiti na naslovnim stranama posle svakog kola. Bio je fudbaler koji je povezivao tim. Onaj koji je video dodavanje pre nego što ga vide ostali. Igrač zbog kojeg su saigrači izgledali bolje nego što jesu.
Zato možda i ne čudi što ga je ESPN pred Mundijal opisao kao „metronom veznog reda“ Južne Koreje i igrača bez kojeg selektor Hong Mjung-Bo nije mogao mirno da dočeka turnir.
Možda najbolju sliku odnosa koji je stvorio sa Zvezdom nije dala nijedna utakmica, već oproštaj. Kada je odlazio u Fejenord, zahvalio se klubu, navijačima i saigračima, a posebnu poruku ostavio je Seolu Jung-Vuu, uz molbu Delijama da „čuvaju njegovog Korejca“. Poslednju reč u poruci napisao je na ćirilici – „хвала“.
Dve godine kasnije, na najvećoj fudbalskoj pozornici sveta, Hvang je još jednom pokazao zašto ga se u Beogradu i dalje sećaju sa poštovanjem.
Sve vesti o Mundijalu 2026 možete da čitate OVDE.