Postoje fudbaleri koje navijači pamte po golovima i trofejima. Postoje i oni čije ime postane deo identiteta jednog kluba.
Dragan Mance bio je upravo takav. Na današnji dan, 3. septembra 1985. godine, Partizan je ostao bez jednog od najvećih miljenika svojih navijača. Mance je poginuo u saobraćajnoj nesreći dok je išao na trening crno-belih.
Dragana ne zaboravljaju ni saigrači: Bio je meteor! Podmladio bi nas 20 godina da je ovde
Imao je samo 22 godine. Do 23. rođendana nedostajale su mu svega 23 dana. Prošla je 41 godina, ali njegovo ime u Humskoj nije zaboravljeno. Naprotiv.
Mance je postao simbol Partizana koji poznaju čak i generacije Grobara koje nikada nisu imale priliku da ga gledaju.
Samo dva dana ranije postigao je poslednji gol za Partizan
Posebnu težinu celoj priči daje ono što se dogodilo samo dva dana pre tragedije. Partizan je 1. septembra 1985. godine na stadionu JNA dočekao Budućnost iz Titograda.
Crno-beli su pobedili 2:1. Mance je u osmom minutu iz penala pogodio za 2:0. Niko tog popodneva nije mogao ni da nasluti da će to biti njegov poslednji gol u crno-belom dresu.
Dva dana kasnije krenuo je na trening Partizana i na njega nikada nije stigao.
Vest o pogibiji mladog napadača pogodila je Humsku, ali i čitav jugoslovenski fudbal. Otišao je igrač koji je tek trebalo da odigra najbolje godine svoje karijere.
A već je iza sebe ostavio trag kakav mnogi ne ostave ni posle dve decenije na terenu. Za Partizan je odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Sa crno-belima je bio šampion Jugoslavije u sezoni 1982/83, a nastupio je i četiri puta za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije.
Ipak, brojke nikada nisu mogle potpuno da objasne zbog čega su ga Grobari toliko voleli. Mance je imao ono nešto. Gol. Trk prema Jugu. Pad na kolena. Ruke podignute prema tribini. To su slike koje su postale večne.
Prošla je 41 godina, a Mance je i dalje tu
Mnogo velikih fudbalera prošlo je kroz Partizan. Menjale su se generacije. Menjali su se treneri, predsednici i timovi. Došli su navijači koji 1985. godine nisu bili ni rođeni. Ipak, ime Dragana Mancea ostalo je isto.
Njegova priča prenosi se sa oca na sina. Njegovi golovi i danas se gledaju. Njegovo čuveno slavlje i dalje je jedna od prvih asocijacija na nekadašnji Partizan.
Možda upravo zbog toga Mance nikada nije ostao samo fudbaler iz prošlosti. Bio je momak koji je u Partizan stigao 1980. godine, pre nego što je napunio 18.
U Humskoj je za samo nekoliko godina postao idol.
Sve je stalo tog tužnog 3. septembra 1985. godine, Humska je zanemela. Oni koji su svedočili toj tragediji nisu se oporavili ni posle više od četiri decenije.
Tada je Dragan otišao u legendu…