Potpuno je nevažno kako je Srbija odigrala

Jedino bitno je upisati pobedu. Na bilo koji način. Sa 20 poena razlike ili jednim poenom razlike, košem u poslednjoj sekundi, ispuštanjem ubedljive prednosti, na čistu sreću… Prosto, prioritet je doći do bodova, a kasnije i plasmana na Svetsko prvenstvo.

Istina, uz određene poteškoće „orlovi“ su savladali Italiju i tako napravili važan korak ka Mundobasketu 2027. godine u Kataru, ali i dalje ostaje gorak ukus što naš tim kao košarkaška supersila mora da strepi za odlazak na planetarnu smotru.

Zaista bi bilo nepošteno tražiti od reprezentacije Srbije da utakmicu odigra tečno, bez amplituda, da održi čas košarke, kako taktički, tako i tehnički, da pogađa iz svih pozicija ili da defanzivno kao od šale čita igru protivnika.

Potpuno je nevažno da li će postaviti zonu ili čoveka u odbrani, da li će preuzimati ili će s druge strane terena igrati pikenrol, „fleks“ ili neku drugu akciju. Jedino što se od „orlova“ očekuje je da daju sve od sebe.

A, zašto?

FIBA godinama ne rešava problem regularnosti

Pa, zamislite sebe da nastupate u takmičenju koje više liči na divlji zapad nego na ozbiljno međunarodno nadmetanje, pošto FIBA više i ne pokušava da reši problem neregularnosti u sada već zloglasnim „prozorima“.

Srbija dobila „rat“ u Trevizu – Avramović i Gudurić „zamenili“ Jokića

Srbija je prinuđena da non-stop kombinuje sa sastavom ekipe, u zavisnosti od toga ko će dobiti dozvolu od kluba da obuče nacionalni dres ili u kakvom je stanju zdravstveno.

Čas nam fali krilni centar, čas plejmejker i neretko se dešava da neki igrač iznenada dobije poziv i odjednom se nađe na terenu, u timu sa kojim je odradio možda dva treninga.

Tu je i neverovatni paradoks da, što više NBA igrača imate u reprezentaciji, to ste u lošijoj poziciji, jer oni retko kada dobiju dozvolu da igraju za nacionalni tim.

Ispostavilo se da je najbolje imati selekciju sastavljenu od košarkaša iz Evrokupa. Em će konstantno biti na raspolaganju treneru, em će iz sezone u sezonu bivati sve uigraniji.

Gotovo nemoguće je podeliti uloge

Isto tako, starosedeocima se konstantno menja uloga u ekipi. Primera radi, kada se pozivu selektora odazove Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić automatski postaje rezerva, a kada NBA košarkaš nije prisutan, odjednom se od beka Olimpije iz Milana očekuje da preuzme odgovornost.

Prosto, na taj način je nemoguće uspostaviti hijerarhiju u timu, a ona je izuzetno važna za ostvarivanje željenih rezultata. Kada nema hijerarhije, onda nema ni discipline, a kada nema discipline, verovatno znate da su šanse za uspeh znatno manje.

Četvrtak je dao krila: Partizan ima „desetku“ za izložbu – led kod kuće je probijen (VIDEO)

Pritom, kada igrač stupi na parket, nije siguran kakav će sudija kriterijum nametnuti i koliko će grešiti, s obzirom na to da FIBA arbitri iznova pokazuju da su nedorasli kvalifikacijama za velika takmičenja.

Retko kada kod njih postoji tendencija da se neka reprezentacija ošteti, ali to se često dešava sasvim nenamerno. Dovoljne su dve amaterske greške na štetu najboljeg igrača ekipe i cela situacija na terenu se menja.

Košarkaški kameleon

Da bi bila konkurentna, Srbija je prinuđena da se postavi kao svojevrsni košarkaški kameleon, sposobna da se u svakom trenutku adaptira na nepogodno okruženje.

Zato, kada pričamo o „orlovima“ u kvalifikacijama, trebalo bi da budemo što manje kritički nastrojeni. Štaviše, potrebno je da pokažemo razumevanje i da im pružimo podršku.

A, kada se domognemo Svetskog prvenstva, tek tada i samo tada, da doprinesemo konstruktivnim kritikama.