Postoje treneri kojima navijači mere svaki bod, svaku izmenu i svaku odluku. A postoje i oni kojima su spremni da pruže kredit čak i kada semafor ne pokazuje ono što žele.
Saša Ilić je za veoma kratko vreme pokazao da pripada ovoj drugoj grupi. Rezultati Partizana na početku sezone daleko su od idealnih. Crno-beli su završili evropsku avanturu već u avgustu, a ni situacija u Superligi nije onakva kakvu su u Humskoj zamišljali.
Ipak, gotovo 30.000 ljudi protiv Hetafea poslalo je poruku koja se teško može pogrešno protumačiti. Saša Ilić ima podršku Partizanovaca. I to ogromnu.
Cela Humska skandirala Saletu
Nije u pitanju bila samo podrška najvatrenijih pristalica sa Južne tribine. Kada je Ilić pred revanš sa Hetafeom izašao iz tunela, dočekale su ga ovacije sa sve četiri tribine stadiona Partizana.
Humska je ustala da pozdravi svog nekadašnjeg kapitena, sada čoveka koji pokušava da vrati fudbalski Partizan tamo gde navijači smatraju da pripada.
Na stadionu je bilo 28.247 gledalaca, a podrška Iliću bila je jedna od najupečatljivijih slika večeri.
„Verujemo Saletu više nego ćaletu“, pisalo je na jednom od transparenata. Istaknuta je i poruka bezrezervne podrške stručnom štabu i rukovodstvu koje, prema stavu navijača, brani klupsko ime.
Teško da je Ilić mogao da dobije jasniju poruku.
Rezultati loši, podrška ne slabi
Upravo tu se krije možda i najzanimljiviji detalj čitave priče. Navijači ne podržavaju Ilića zato što Partizan niže pobede i trofeje.
Podržavaju ga uprkos rezultatima. lićev Partizan imao je probleme u prvenstvu, izgubio je prvi meč od Hetafea i ostao bez evropske jeseni. Sam trener je posle poraza od Mladosti u Lučanima bio spreman da ode.
Ipak, tribine očigledno nisu želele da ga puste. Umesto zvižduka i zahteva za smenu trenera, Humska je odgovorila – ovacijama. I tu se nameće paralela koju je nemoguće ne primetiti.
Sale kao Željko?
Košarkaški Partizan je prethodnih godina najbolje pokazao šta može da se dogodi kada se navijači identifikuju sa trenerom.
Željko Obradović nije bio samo čovek koji vodi ekipu sa klupe. Postao je centralna figura oko koje se okupila ogromna armija Partizanovaca.
Njegov povratak promenio je atmosferu oko košarkaškog kluba, napunio Arenu i ponovo stvorio osećaj zajedništva. A koliko je veza navijača i Obradovića bila snažna najbolje se videlo kada su došli problemi.
Kada je Željko u novembru prošle godine podneo ostavku posle serije loših rezultata, navijači ga nisu napustili. Naprotiv.
Hiljade ljudi dočekale su ga po povratku u Beograd uz poruku da žele da ostane, a podrška se nastavila i posle definitivnog rastanka. Rezultat u tom trenutku više nije bio jedino merilo. Navijači su verovali čoveku.
Saša Ilić: Ovo je Partizan, ovako treba da izgleda, ali je potrebno vreme za proces
Sada se nešto slično događa u fudbalu
Naravno, Saša Ilić i Željko Obradović imaju potpuno različite trenerske biografije i bilo bi pogrešno porediti njihove rezultate i trofeje. Međutim, postoji jedna veoma važna sličnost.
Obojica su uspela da postanu ljudi oko kojih se Partizanovci okupljaju. Željko je to napravio u Areni. Sale sada pokušava u Humskoj.
I možda je baš to najveća pobeda Ilića od povratka u Partizan. Jer fudbalski klub godinama nije uspevao da napravi ono što je košarkaškom polazilo za rukom – da ponovo napuni tribine, probudi emociju i napravi osećaj da navijači, igrači i trener idu u istom smeru.
Protiv Hetafea se upravo to dogodilo.
Euforija u Humskoj pred Hetafe: 30.000 navijača gura Partizan ka evropskom čudu
Humska ponovo liči na Humsku
Partizan jeste ispao iz Evrope, ali je revanš protiv Hetafea dobio sa 2:1. Još važnije od samog rezultata bilo je ono što je viđeno na terenu i tribinama.
Ekipa je napadala, borila se i pokušavala do poslednjeg minuta, dok je gotovo 30.000 ljudi nosilo crno-bele. Ilić je posle utakmice rekao da je upravo to Partizan kakav želi da trenira i kakav želi da gleda kao navijač.
Možda je upravo u toj rečenici sadržana suština odnosa koji je napravio sa tribinama. Sale ne pokušava da se navijačima predstavi samo kao trener Partizana. On je jedan od njih.
Čovek koji je godinama nosio kapitensku traku, odigrao više od 800 utakmica za crno-bele i postao jedan od simbola kluba sada pokušava da isti identitet prenese na ekipu koju vodi.
Navijači su to očigledno prepoznali.
Poruka je poslata – Sale, ostani
Zbog toga pitanje njegove budućnosti više nije samo pitanje uprave i trenera. Navijači su rekli šta misle.
Kada ti ceo stadion skandira u trenutku kada rezultati nisu dobri, kada Južna tribina napiše da ti veruje i kada gotovo 30.000 ljudi napravi atmosferu kakva se godinama čekala u Humskoj, onda je jasno da postoji nešto mnogo veće od trenutnog mesta na tabeli.
Saša Ilić još mora mnogo toga da napravi kao trener. Moraće da dođu i rezultati, jer Partizan od njih ne može da živi samo na emociji i uspomenama.
Ali nešto što je možda jednako teško već je uspeo. Vratio je ljude u Humsku i ujedinio ih oko Partizana.
A posle svega što se ovom klubu događalo prethodnih godina, možda je baš to bio prvi i najvažniji korak.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Max-Sport ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Max-Sport.