Prošlo je tačno 40 godina od Svetskog prvenstva u Španiji 1986. godine, turnira iz jednog potpuno drugačijeg košarkaškog vremena. NBA zvezde još nisu igrale za reprezentaciju SAD, Sovjetski Savez i Jugoslavija bili su svetske sile, a upravo je selekcija tadašnje države odigrala jednu od najdramatičnijih utakmica u istoriji Mundobasketa.
Za mlađe generacije to su uglavnom snimci slabijeg kvaliteta i velika imena iz košarkaških knjiga. Za one koji su pratili košarku osamdesetih, Mundobasket 1986. ostao je jedna od velikih priča jugoslovenske košarke.
Španija je prvi put organizovala Svetsko prvenstvo, a na turniru su se pojavile reprezentacije kakve danas više ne postoje.
Sovjetski Savez predvođen Arvidasom Sabonisom bio je evropska supersila. Amerikanci još nisu slali NBA profesionalce, već najbolje koledž igrače. A Jugoslavija? Jugoslavija je već tada imala strašan tim, ali ono najbolje tek je dolazilo.
Dražen, Divac, Čutura, Paspalj…
Selektor Krešimir Ćosić raspolagao je ekipom prepunom talenta.
Tu su bili Dražen Petrović, Vlade Divac, Žarko Paspalj, Zoran Čutura, Stojko Vranković, Aleksandar Petrović, Emir Mutapčić, Franjo Arapović…
Dražen je imao samo 21 godinu, Divac svega 18, a Paspalj 20. Bili su to počeci generacije koja će nekoliko godina kasnije zavladati evropskom i svetskom košarkom. U Španiji je, međutim, stigla bronza. A moglo je mnogo više.
Minut koji je Jugoslaviju koštao finala
Polufinale protiv Sovjetskog Saveza ostalo je jedan od onih mečeva o kojima se pričalo godinama.
Jugoslavija je praktično već bila u finalu.
Imala je devet poena prednosti na manje od minut do kraja. Delovalo je gotovo. A onda se dogodio neverovatan raspad. Sovjeti su pogodili tri trojke, izborili produžetak, a zatim potpuno preokrenuli utakmicu i odneli pobedu.
Umesto borbe sa Amerikancima za svetsko zlato, Jugoslaviji je ostala utakmica za treće mesto. I pitanje koje je dugo pratilo tu generaciju:
Kako je ovo bilo moguće izgubiti?
Bronza pre zlatne generacije
Jugoslavija se ipak podigla i osvojila bronzanu medalju, dok su u velikom finalu Amerikanci savladali Sovjetski Savez.
Dražen Petrović proglašen je za MVP-ja prvenstva, a turnir u Španiji na neki način predstavljao je najavu onoga što će uslediti.
Divac i Paspalj tek su ulazili na veliku scenu. Ubrzo će se pojaviti i Toni Kukoč, Dino Rađa i ostali članovi generacije koja će krajem osamdesetih i početkom devedesetih napraviti jednu od najmoćnijih reprezentacija koju je Evropa videla.
Jugoslavija će 1989. postati prvak Evrope, godinu kasnije šampion sveta u Argentini, a 1991. ponovo prvak Evrope.
Zbog toga Mundobasket iz 1986. danas izgleda kao prvo veliko poglavlje jedne generacije čija je priča prekinuta mnogo ranije nego što je košarkaški morala da bude.
Košarkaški svet koji više ne postoji
Četrdeset godina kasnije gotovo sve oko tog prvenstva deluje nestvarno.
Nije bilo američkih NBA zvezda. Nije bilo ni današnjeg formata takmičenja. Na parketu su bili Sovjetski Savez i Jugoslavija, dve zemlje koje će nekoliko godina kasnije nestati sa političke karte sveta.
Ali ostali su snimci.
Ostali su Divac, Paspalj, Sabonis, Fernando Martin, Epi, Oskar Šmit…
I ostalo je ono polufinale.
Devet razlike. Manje od minut do kraja. Tri sovjetske trojke. Produžetak. Kraj sna o zlatu. Četiri decenije kasnije, teško je pronaći bolji dokaz koliko jedna jedina minuta može da promeni istoriju velikog takmičenja.
To je bilo nemoguce izgubiti. a mi smo izgubili. Secam se Radovicevih promasenih slobodnih bacanja. Imao sam tek 13 godina, ali se odlicno secam svega.