Odlazak Kodija Miler-Mekintajera u Olimpijakos bio je jedan od najvećih udaraca za Crvenu zvezdu ovog leta.
Ne samo zbog činjenice da je klub ostao bez najboljeg asistenta Evrolige, već i zbog igrača koji je istovremeno organizovao napad, čuvao najbolje protivničke bekove i praktično igrao po 30 minuta na najvišem nivou.
Takvog igrača gotovo je nemoguće pronaći na tržištu. Zato Zvezda nije ni pokušala.
Umesto da traži „novog Kodija“, crveno-beli su njegovu ulogu podelili na dvojicu igrača.
Džons za napad, Vajler-Beb za odbranu
Kris Džons donosi ono što je Zvezdi bilo najpotrebnije u organizaciji igre.
Amerikanac iza sebe ima godine iskustva u Evroligi, dokazao je da može da kreira za saigrače, kontroliše ritam utakmice i rešava napade kada je lopta „vruća“. Upravo će na njegovim leđima biti najveći deo organizacije igre posle odlaska Miler-Mekintajera.
Sa druge strane, dolazak Nika Vajler-Beba rešava drugi deo problema.
Najbolji defanzivac Evrolige iz sezone 2024/25. donosi Zvezdi ono što je Kodi radio gotovo svake večeri – mogućnost da čuva najbolje bekove protivnika, preuzima više pozicija, donese energiju i podigne agresivnost čitave spoljne linije.
Možda Vajler-Beb neće imati 20 plus poena po utakmici.
Možda Džons neće biti defanzivac kakav je Kodi.
Ali zajedno mogu da nadoknade gotovo sve ono što je Crvena zvezda izgubila odlaskom američkog plejmejkera u Olimpijakos.
Pametniji potez nego potraga za „novim Kodijem“
U modernoj Evroligi igrača poput Kodija Miler-Mekintajera nema mnogo.
Zato bi potraga za njegovom identičnom kopijom gotovo sigurno bila osuđena na neuspeh.
Zvezda je zato uradila ono što rade najbolji sportski sektori – jednu veliku ulogu podelila je na dva vrhunska specijalca.
Džons će doneti sigurnost u organizaciji napada i iskustvo u završnicama, dok će Vajler-Beb biti igrač koji može da promeni defanzivni identitet ekipe, preuzme najteže zadatke i omogući saigračima da budu rasterećeniji u napadu.
Na papiru, odlazak Kodija Miler-Mekintajera delovao je kao nenadoknadiv gubitak.
Danas, posle potpisa Krisa Džonsa i Nika Vajler-Beba, deluje da je Crvena zvezda pronašla možda i najbolje moguće rešenje – nije tražila novog Kodija, već je njegove najveće kvalitete rasporedila na dvojicu igrača koji bi zajedno mogli da donesu još više nego što je donosio jedan.
Nepitrebni hvalispevi za Kodija. Nije ni on baš bik takav defanzivac kako ga predstavljate. Još manje ifanzuvac. Igrao za svoju statistiku. Ne za tim. Prečesto je ispadao oz odbrane ili jednostavno puštao igrača. Isto tako previšw cešto, po mom mišljenju, predugo zadržavao loptu, igrao bez udeje. A onda pokušavao da reši peidirom 1:1. A to oravi play ne radi. Nije bio po mom ukusu. Štagid da drugi kažu. Žao mi što Zvezda nihe dovela Stefana Jovića., zadržala Bolomboja i Montejunasa. A ako bi dišao Fakundo i još jedan centar…
Šta napisa majke ti prevedi da i ostali razumeju.