FIFA na ozbiljnom iskušenju: Infantinu preti najveća politička kriza od dolaska na čelo svetskog fudbala

Svaka vlast ima svoj rok trajanja. To ovih dana najbolje oseća predsednik FIFA Đani Infantino, koji se prvi put od dolaska na čelo svetskog fudbala 2016. godine suočava sa ozbiljnom političkom krizom.

Godinama je bez većih problema kontrolisao dešavanja u FIFA, ali je plan o formiranju nove komercijalne kompanije FFE i prodaji manjinskog udela privatnim investitorima izazvao buru kakva se dugo nije videla u svetskom fudbalu.

Najveći problem nije sama ideja o osnivanju nove kompanije, već način na koji je ceo posao vođen. Mnogi nacionalni savezi i kontinentalne konfederacije tvrde da o svemu nisu bili obavešteni na vreme, već da su za plan saznali tek nakon medijskih objava.

Zbog toga je Infantino našao sebe pod pritiskom kakav nije imao još od izbora za predsednika FIFA. Pojedini savezi već pominju bojkot, dok drugi razmatraju mogućnost pokretanja procedure za njegovo razrešenje.

Dodatni udarac stigao je ostavkom Karlosa Kordeira, jednog od najbližih Infantinovih saradnika i glavnog savetnika. Njegovo povlačenje mnogi tumače kao znak da ni unutar vrha FIFA ne postoji jedinstvena podrška ovom projektu.

Posebnu pažnju izazvala je informacija da bi oko 20 odsto vlasništva u FFE moglo da bude prodato investitorima za oko 4,2 milijarde dolara. Upravo taj deo priče otvorio je brojna pitanja o transparentnosti i načinu donošenja odluka.

Postoji procedura za vanredni kongres

Statut FIFA predviđa mogućnost sazivanja Vanrednog kongresa ukoliko to zatraži najmanje jedna petina članica organizacije.

Pošto FIFA trenutno ima 211 nacionalnih saveza, potrebno je da zahtev potpišu 43 članice. Nakon toga, Savet FIFA bio bi u obavezi da sazove Kongres u roku od tri meseca.

Na tom skupu moglo bi da se raspravlja i o poverenju predsedniku FIFA. Konačna odluka donosila bi se prostom većinom glasova prisutnih članica.

Teoretski, dakle, postoji način da Infantino bude smenjen i pre redovnih izbora zakazanih za mart 2027. godine. Međutim, put do toga nije nimalo jednostavan.

Evropa predvodi otpor, ali Infantino i dalje ima jaku bazu

Najglasniji protivnici Infantinovog plana dolaze iz UEFA. Evropska konfederacija sa svojih 55 članica smatra da ovakav model upravljanja predstavlja opasan presedan i otvoreno se protivi projektu FFE.

Sličan stav zauzeo je i KONKAKAF, konfederacija Severne i Centralne Amerike i Kariba, koja okuplja 41 savez. Iako nije otišla toliko daleko da govori o bojkotu, jasno je stavila do znanja da nije zadovoljna načinom na koji je ceo posao vođen.

Posebno je zanimljiva pozicija Sjedinjenih Američkih Država. Američki fudbalski savez podržao je zajednički stav svoje konfederacije, dok je dodatnu pažnju izazvala činjenica da je jedan od investitora u projekat kompanija Thrive Capital, koju vodi Džošua Kušner, brat Džereda Kušnera, zeta predsednika SAD Donalda Trampa. Upravo ta veza izazvala je brojne komentare i otvorila dodatna pitanja u javnosti.

Ipak, uprkos pritiscima iz Evrope i Severne Amerike, Infantino i dalje ima ozbiljnu podršku u Africi, Okeaniji i velikom delu Azije.

Godinama je upravo tim savezima kroz program FIFA Forward obezbeđivao značajna finansijska sredstva. Zahvaljujući tome izgradio je snažnu mrežu saveznika koja mu je donosila sigurnu većinu na izborima.

Zbog toga mnogi smatraju da će eventualni pokušaj njegove smene biti daleko teži nego što trenutno izgleda.

Matematika pokazuje da UEFA i KONKAKAF zajedno raspolažu sa 96 glasova. Za većinu je potrebno najmanje 106. To znači da bi morali da pridobiju još desetak saveza iz drugih konfederacija kako bi imali realnu šansu da sruše aktuelnog predsednika.

S druge strane, upravo finansijska pomoć koju FIFA godinama usmerava ka manjim savezima predstavlja Infantinov najjači adut. Za mnoge od njih sredstva iz programa razvoja fudbala imaju mnogo veću težinu od političkih sukoba između najvećih svetskih federacija.

Zato, iako je prvi put posle mnogo godina ozbiljno uzdrman, Đani Infantino i dalje nije bez šansi da sačuva funkciju. Pred njim su verovatno najteži meseci od kada vodi FIFA, a rasplet ove priče mogao bi da odredi budućnost svetskog fudbala u godinama koje dolaze.