MaxBet Sport pokreće novi serijal pod nazivom „Gde su i šta danas rade nekadašnji heroji Partizana?“. U narednom periodu ćemo razgovarati sa bivšim igračima crno-belih, evocirati uspomene na velike utakmice, derbije i trofeje, ali i saznati gde su danas i čime se bave nekadašnji ljubimci navijača.
Prvi sagovornik bio nam je nekadašnji štoper Partizana Ivan Ivanov. Radi se o jednom od miljenika „grobara“ iz generacije koja je dominirala domaćim fudbalom početkom prošle decenije. Bugarski defanzivac i danas sa mnogo emocija govori o periodu provedenom u Humskoj, navijačima, večitim derbijima i momentima koji su mu zauvek promenili život.
– To je bio najbolji period. To je ono što osećaš kada ti je duša na pravom mestu – rekao je Ivanov na početku razgovora za MaxBet Sport.
Predvideo sam da ću jednog dana igrati večiti derbi
Ivanov je još kao tinejdžer naslutio da će ga fudbalski put dovesti u Beograd i Partizan.
– Imam zanimljivu priču. Putovali smo sa reprezentacijom Bugarske do 15 godina za Italiju i prespavali jednu noć u Beogradu. Bilo je to dan posle derbija i za vreme večere su na televiziji puštali izveštaj sa utakmice. Čak i tada mogla se osetiti veličina tog meča. Ustao sam i rekao: „Jednog dana igraću ovaj derbi“. Posle sedam ili osam godina to se zaista dogodilo. Volim da izazivam sudbinu.
Kada je stigao u Humsku, Partizan je već bio dominantan u domaćem prvenstvu, ali Ivanov nije želeo da se niz prekine baš kada je on došao.
– Znao sam za dominaciju Partizana u tom periodu i u glavi mi je bilo da to mora da se nastavi i sa mnom.
Sve se vrtelo oko Saše Ilića
O generaciji sa kojom je osvojio titulu govori sa posebnim emocijama, a jedno ime posebno izdvaja.
– I danas mladim bugarskim fudbalerima pričam o karakteru i atmosferi koju smo imali u toj svlačionici. Harizma Saše Ilića bila je neverovatna. Sve se dešavalo oko njega.
Ipak, kada je reč o saigraču sa kojim je imao najbolju hemiju na terenu, odgovor je bio jasan.
– Iako smo kratko igrali zajedno, sa Stefanom Savićem sam imao posebnu povezanost. U svakom trenutku sam znao šta će uraditi i kako će reagovati.
Mečevi koje nikada neće zaboraviti
Tokom boravka u Partizanu odigrao je mnogo velikih utakmica, ali nekoliko njih zauvek je ostalo urezano. Prvi derbi na „Marakani“ i pobeda Partizana od 2:0 posebno mesto imaju u njegovom sećanju.
Ipak, postoje i mnogo emotivniji momenti.
– Nikada neću zaboraviti utakmicu protiv Hajduka iz Kule.. Dan ranije sam saznao da mi je majka preminula. Ceo meč sam igrao u besu, tuzi i suzama.
Samo nedelju dana posle sahrane postigao je gol protiv Rada.
– To je bio veoma težak period za mene.
Posebno pamti i evropsko veče protiv Tromza, kada je Partizan izborio plasman u grupnu fazu Lige Evrope.
Nisam želeo da se derbi završi
Ivanov kaže da je atmosfera večitih derbija nešto što svaki fudbaler mora da doživi makar jednom u životu.
– Igrao sam velike utakmice, Ligu Evrope, Ligu šampiona, mnogo derbija… Ali taj osećaj u večitom derbiju je poseban. Nisam želeo da se utakmice završe. Imao sam osećaj da možemo da igramo ceo dan. Toliko adrenalina i emocija.
Posebno se seća svog prvog derbija.
– Zbog Stojkovića nam nisu dozvolili da se vratimo u svlačionicu, pa smo ostali na terenu i tamo pravili analizu utakmice. To mi je tada bilo potpuno novo.
Poseban uticaj na njega imao je trener Aleksandar Stanojević.
– Posebno mi je Sale Stanojević pokazao drugu perspektivu na fudbal, punu detalja. A DNK tako velikog kluba sa takvim rangom – to se samo može izraziti.
Teška povreda je poremetila njegovu karijeru u punom naletu.
– To je teška tema. Zapravo sam prestao sa 26-27 godina kada sam shvatio da moram na drugu operaciju kolena. To je smrtonosno za fudbalera na vrhuncu karijere koji prati i ostvaruje svoje snove. Prvo – konsultovao bih se oko prve operacije. Slepo sam verovao i generalno sam verovao eksperimentu u Švajcarskoj. Drugo, morao sam odmah da prestanem posle Bazela, jer sam interno znao da se ne mogu vratiti na ovaj nivo, i to je bio težak udarac za moju psihu. Nastavio sam da se borim sa ovom ljubavlju prema fudbalu još 3-4 godine. Trebalo je odmah da se okrenem trenerskom poslu, jer sam čak i nakon kontakta sa Saleom znao da želim da budem takav nakon završetka karijere
Nedostaju mi „grobari“
Bugarski štoper ističe da nikada neće zaboraviti odnos koji je imao sa navijačima Partizana.
– Volim Partizan. Volim navijače. Nadam se da me pamte po dobrom.
Otkrio je i zanimljiv detalj iz perioda kada je živeo na Novom Beogradu.
– Čak su me i navijači Zvezde zaustavljali na ulici i pokazivali poštovanje.
Na pitanje koliko mu danas nedostaju „grobari“ i atmosfera sa stadiona, kratko je odgovorio:
– Sve mi nedostaje. Nadam se da ću jednog dana ponovo sve to doživeti.
Gde je i šta danas radi Ivan Ivanov?
Iako je imao veliku karijeru pred sobom, problemi sa kolenom naterali su ga da prerano završi profesionalni fudbal.
– Kada sam sa 26-27 godina shvatio da moram na drugu operaciju kolena, to je bio ogroman udarac. Slepo sam verovao nekim stvarima i napravio greške. Trebalo je ranije da završim karijeru i odmah se okrenem trenerskom poslu.
Danas je upravo na tom putu.
– Ovog leta završavam profesionalnu licencu i spreman sam za bolju karijeru kao trener nego što sam imao kao fudbaler. Ono što mi je sudbina tada uzela, vratiće mi na drugi način.
Trenutno radi kao trener Etara iz Velikog Trnova, kluba bogate tradicije u bugarskom fudbalu.
A kada smo ga pitali da li bi jednog dana voleo da se vrati u Humsku? Odgovor je bio kratak i jasan:
– Da, kao glavni trener.
Za kraj, Ivanov je imao emotivnu poruku navijačima Partizana.
– Samo ću reći „Gde god ti da igraš tu su tvoji grobari“ – zaključio je moćno Ivan u razgovoru za naš portal.
Heroji?)))) Pfffhahahahaaaaaa
Posto su raspad, sta cete vi grobarski novinari, spasavajte ih secanjima na „heroje“))))