Može li „srpski San Siro“ da funkcioniše?

Debata o tome da Crvena zvezda i Partizan jednog dana igraju na Nacionalnom stadionu u Surčinu ponovo je otvorena nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je poručio da bi večiti rivali mogli da se ugledaju na Inter i Milan i dele isti objekat.

Tema koja godinama izaziva otpor među navijačima sada je ponovo u centru pažnje, posebno zbog tvrdnji da će novi stadion ponuditi nivo komfora kakav domaći fudbal do sada nije imao.

Ipak, za mnoge pristalice Zvezde i Partizana stadion nije samo mesto igranja utakmica, već deo identiteta klubova. Zato pitanje nije samo da li je novi stadion moderniji, već i koliko su navijači spremni da prihvate promenu koja bi zauvek promenila navike i tradiciju.

Dok jedni smatraju da moderan fudbal neumitno ide ka velikim i multifunkcionalnim stadionima, drugi veruju da se identitet klubova ne može preseliti tek tako, bez obzira na uslove i infrastrukturu.

U celoj priči možda je najosetljivije pitanje emocija. Jer jedno je pričati o komforu, parkingu, pristupu i modernim ložama, a nešto potpuno drugo zamisliti Zvezdu bez Marakane ili Partizan bez Humske.

Jedno je sigurno – malo je tema u domaćem fudbalu oko kojih se delije i grobari lako slože.