Miljenik „grobara“. Verovatno i najdraži stranac u istoriji kluba. Pre Partizana nosio je crveno-beli dres, ali ta hemija koju je stvorio sa navijačima, borbenost na terenu i sve ono što je dao klubu, dovelo je do toga da mu „grobari“ oproste „ružnu prošlost“. Trenutno se oporavlja od teške povrede, a neki drugi navijači sa nestrpljenjem čekaju njegov povratak na teren.
Došao je u Partizan početkom 2022. godine i to se ispostavilo kao potez karijere. Od tog trenutka Matijasu Lesoru karijera je krenula uzlaznom putanjom, a nastavljeno je tako što je posle crno-belog dresa postao šampion Evrope sa Panatinaikosom.
Skoro dve godine posle odlaska iz Partizana, Lesor je otkrio kako je izgledao period pre dolaska u Humsku.
– Kada sam bio u Crvenoj zvezdi rekao sam da nikada neću igrati u Partizanu, ali stvari se menjaju. Zapravo sam prešao u Partizan zbog Crvene zvezde. Kada sam rekao da neću, to sam i mislio, ali kako da vam objasnim situaciju. Kada ste verni vašem najboljem prijatelju i onda on uradi nešto da vas izda, nećete ni vi njemu biti verni više.
Crveno-beli su mu bili u daljim planovima i maštao je o povratku i potpisu.
– Oni su jako loše pričali drugim timovima o meni. Izgubio sam godine jer su ih timovi zvali da se raspitaju o meni, a oni su govorili da sam loša osoba i da sam bio problem u svlačionici. Stvarno sam gubio ugovore zbog toga. Imao sam samo 22 godine, a oni su su pokušavali da zaustave moju karijeru. Sve to zato što sam promašio šut u finalu ABA lige. Ja sam svakako hteo da se vratim i donesem tu titulu. Ipak, ako me ne želite, postaraću se da vam se “osvetim”.
Zatim je Francus objasnio zašto je došao u Partizan. Inat je bio glavni u svemu tome.
– Otišao sam u Partizan da se osvetim. Znao sam da ćemo igrati puno puta jedni protiv drugih. To je bilo lično – kaže Lesor.
Ako he neko želio pažnju, onda je to upravo Lesor. Ne radi se tu o promašenom ziceru u finišu meča, već i o promašena oba slobodna bacanja uzadnjih par minuta. Sumnjam da je neko samoinicijativno zvao klubove kako bi ga dodatno ocrnio. I priča o sukobu sa Petruševim, ispada da je njega Petrušev tukao ceo meč. Pre će biti da je od njega pravio majmuna, a on, veliki igrač, to nije moga da podnese. I iz velike ljubavi prema crno -belom dresu, pobegao u Panatu. Baš velika ljubav i poštovanje, ali samo prema lovi, a ne prema dresu, navijačima, klubu…Običan janičar, ništa više-ništa manje, koji pravda svoje izdaje, optužujući druge. Janičar bio, janičar ostao.