Sportista godine u Srbiji? Dušan Mandić!

Kraj je godine, i početak sledeće, vreme je da se podvuče crta i da vidimo šta smo u sportu uradili u 2024. A uradili smo mnogo toga, pa je zato izbor najboljeg sportiste Srbije otežan. Pošto će Olimpijski komitet Srbije proglasiti tog najboljeg tek u februaru, evo ja rizikujem da budem pohvaljen i popljuvan i da iskažem svoj izbor.

ITALIJA, SUPERKUP: Kvota kladionice MaxBet na igru 3+ u meču Inter – Atalanta (20:00) je 1.80.

Kriterijum po kome se bira takva ličnost, po meni, jesu klupski i reprezentativni uspesi. Priznajem da u obzir mogu doći i neki drugi kriterijumi, ali ovi su svakako najvažniji.

Poštujući ovo što sam upravo napisao, sportista godine u Srbiji 2024. je – Dušan Mandić. Vaterpolista.

GODINA U KOJOJ JE OSVOJIO SVE

Popularni Manda je sa svojim mađarskim klubom Ferencvarošem prošlog leta osvojio baš sve što se osvojiti moglo. Postao je najpre prvak Mađarske, pa je drugi put od dolaska u klub podigao pehar u domaćem Kupu, a i na međunarodnoj sceni je klub iz Budimpešte dominirao.

Superkup Evrope završio je u vitrinama Ferencvaroša, a prethodno i najzanačjniji pehar u klupskom vaterpolu. Fradi je drugi put postao prvak Evrope, a uloga Dušana Mandića bila je krucijalna. Izbušio je mrežu Novog Beograda u polufinalu, takođe i Pro Reka u velikom finalu Lige šampiona, i pride u poslednji tren blokirao Frančeska Kondemija i tako sprečio da utakmica ode u peterce. Proglašen je za najboljeg igrača Lige šampiona.

Nije se tu zaustavio. Dva meseca kasnije kruna fantastične sezone Dušana Mandića bile su Olimpijske igre. U Parizu je osvojio treće olimpijsko zlato, a svoju četvrtu medalju na najvažnijem sportskom događaju. Bio je najbolji strelac, po svemu što je prikazivao i MVP turnira.

Za svetsku federaciju vodenih sportova nije bilo nikakve dileme – Mandić je proglašen najboljim vaterpolistom sveta u 2024. Pehar je srpskom reprezentativcu prosleđen na kućnu adresu. Drugi put u karijeri je zvanično najbolji na svetu.

MANDIĆ, JOKIĆ, ĐOKOVIĆ…

Bilo bi pogrešno reći da Mandić nije imao dostojnu konkurenciju. Pre svega, tu je bio Nikola Jokić, trostruki osvajač priznanja MVP u NBA ligi, što u prevodu znači najbolji košarkaš sveta. Jokić je bio i najbolji igrač naše reprezentacije na Olimpijskim igrama u Parizu, gde je ovojena bronzana medalja, ali možda i važnije od toga je svedočenje njegovih saigrača iz reprezentacije. A svi odreda su rekli da su za tih nekoliko nedelja koliko su trenirali sa Nikolom postali bolji igrači. I bolji ljudi.

I Amerinakci, koji to nerado čine, prepoznali su u Jokiću nešto što se ne sreće često, pa su svoj jezik obogatili floskulom koja objašnjava Nikolin način potizanja koševa. Kad u Americi danas kažete „Sombor shuffle“ svi odmah znaju da je reč o onom odrazu sa jedne noge i pogotku koji tako često postiže ljubitelj konja iz Sombora. Da je Jokićev Denver osvojio još jednu titulu u NBA svakako da bi on bio oštra konkurencija Dušanu Mandiću. Ali nije…

Najzad – Novak Đoković. Ima li nešto što još nije rečeno o njemu? Nema, naravno, ali sam Novak se potrudio da doda nešto važno. A to važno je i najvažnije, baš ono što je toliko želeo i što mu je jedino nedostajalo u prebogatoj karijeri – zlatna medalja na Olimpijskim igrama u Parizu. Osvojio je to odličje na nimalo lak način – u finalu je savladao jednog Karlosa Alkaraza u drami koja je završena rezultatom 7-6, 7-6 za našeg Noleta. Nažalost, čak i takav podvig bio je nedovoljan da bude proglašen najboljim sportistom Srbije u 2024. Da je pariskom zlatu dodao i još dva-tri gren slema drugačija bi razgovarali. Ovako…

Na kraju, evo moje zahvalnosti i Mandiću, i Jokiću, i Đokoviću, kao i još mnogim sportistima što su mi učinili život lepšim. Imamo čime da se ponosimo, i to ne sme da se krije. Ti mladi ljudi nas čine srećnim, i samo im treba dati podršku da istraju. Mada mislim da oni i bez toga nameravaju na nastave onako kako su „gazili“ u ovoj 2024.