Evro 24: Šta je vama?

Pre nekoliko dana objavljeni su rezultati ankete koju je napravila kompanija CEPER (Centralnoevropske perspektive). U deset zemalja centralnoevropskog regiona po hiljadu ljudi odgovarali su na pitanje: ko će da pobedi na Evropskom prvenstvu u fudbalu? Čak deset odsto anketiranih građana Srbije odgovorilo je da će novi kontinentalni šampion biti – Srbija.

U kladionici MaxBet je kvota 9 da će Srbija da bude pobednik Grupe C na Evopskom prvenstvu.

Po meni, to može da znači da je svaki deseti građanin Srbije ili totalno neinformisan, ili totalno zaluđen. Naravno, ja bih voleo da je tih deset odsto u pravu, i da se obistini ono što oni predviđaju, ali činjenice su u driektnoj suprotnosti sa njihovom prognozom. Nažalost. A daj bože da grešim…

ZABORAVILI NA PONIŠTEN GOL RONALDA U BEOGRADU

Otprilike slična euforija vladala je pre dve godine pred Svetsko prvenstvo u Kataru. Na krilima Mitrogola i pobede u Lisabonu ogromna većina građana bila je ubeđena da će nam minimalni domet biti polufinale. Zaboravili su da bi sve bilo potpuno drugačije da sudija nije poništio regularan gol Kristijana Ronalda na utakmici Srbije i Portugalije u Beogradu.

Na kraju Svetskog prvenstva u Kataru, kad su se uporedili rezultati, ispalo je da je od 32 reprezentacije Srbija zauzela 29. mesto.

U međuvremenu se malo toga promenilo u Piksijevom timu. Tu je većina reprezentativaca iz Katara, novih skoro da i nema. Pa kako onda svaki deseti građanin u ovoj zemlji veruje da će Tadić, Mitrović, Kostić, Vlahović, Sergej Milinković i društvo sada biti prvaci Evrope?

Naravno, selektor Dragan Piksi Stojković je tu najmanje kriv, i on je poslednji koji može da pomogne. Ćinjenica je da su najjače reprezentacije na ovom takmičenju sastavljene uglavnom od igrača iz domaćih liga. Iz jakih domaćih liga. Poput Engleske, Italije, Nemačke, Francuske, Španije… Od 24 učesnika Prvenstva Evrope u našoj reprezentaciji prijavljena su samo tri igrača iz elitne lige Srbije: Srđan Mijailović i Uroš Spajić (Crvena zvezda) i Nemanja Stojić (TSC). Nijedan od njih nema zagarantovano mesto među 11 startera, a na svetskoj fudbalskoj berzi vrede prilično malo – Stojić 2,7 miliona evra. Spajić 1,8 a Mijailović dva miliona.

SUPERLIGA SRBIJE VREDI 290 MILIONA EVRA

Inače, da podsetim da sam u jednom od mojih ranijih tekstova na istom ovom mestu naveo da cela reprezentacija Srbije vredi 338,9 miliona evra. Poređenja radi, ekipa Engleske, našeg prvog protivnika na Prvenstvu, vredi oko milijardu i po evra.

Razlika je, ponavljam, u domaćem šampionatu. Sve što je iole vredelo odavno je otišlo iz Srbije, ili čeka prvu priliku da ode. Svih 16 timova u Prvoj ligi Srbije zajedno vrede 290 miliona evra. Jedan Džud Belingem, reprezentativac Engleske, procenjen je na 180 miliona. Najskuplji igrač u Superligi Srbije je Kosta Nedeljković, koji nije na Piksijevom spisku. Ovaj osamnaestogodišnji biser Crvene zvezde vredi osam miliona evra. Istu cenu ima  najskuplji stranac u domaćoj ligi, Mateuš Saldanja (Partizan).

Problem nije u manjku kvalitetnih domaćih fudbalera, nego u nekvalitetnim strancima. Kupuje se sve i svašta, igraju po Srbiji uglavnom oni koji nigde drugde ne bi imali mesta. Kad pogledate sastave Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine, Čukaričkog i ostalih timova, sve vrvi od stranaca. Među njima nema nijedne jedine istinske zvezde, cene su im u proseku dva-tri miliona evra što se smatra više nego skromnim u evropskim okvirima.

ZAKON KOJI ČEKAMO DUŽE OD DVE DECENIJE

A upravo bi stranci trebalo da podižu kvalitet domaćih timova i igrača. Nešto slično kao u košarci. Ne, oni kod nas popunjavaju broj, sede na klupi i čekaju prelazni rok da odu negde u Koreju, Indiju ili Indoneziju.

Eto zašto je Piksi Stojković nemoćan da sastavi jači tim od ovoga koji trenutno ima. Bez jake domaće lige nema jake reprezentacije, i – ćao! A ko to treba da reši? Pa Zakon o sportu, koji čekamo već duže od dve decenije, i po kome bi se klubovi privatizovali i konačno postali konkurentni na evropskom i svetskom tržištu. Sve dotle će svaki deseti građanin Srbije verovati u ono što se nikad neće dogoditi, niti objektivno može da se dogodi.