„ČIČA, SAD SI NAM POTREBAN“ Junak pobede Partizana u finalu Kupa: Našli su žicu debelom golmanu! Hranim se energijom naših klinaca

Rukometni zemljotres pogodio je Novi Sad. Snaga udara broji se na crno-beloj skali i došla je do 11. stepena. Za svaku onu godinu bez trofeja. Kup Srbije stigao je u Humsku!

SRBIJA, SUPERLIGA: Kvota naše kladionice na pobedu Partizana protiv Čukaričkog je 2.30. Utakmica na Banovom brdu počinje u 19:15.

Budi Nemanja Marjanović. Pokaži da vrediš i kad drugi sumnjaju u tebe. Pokaži i da su godine broj, a kvalitet večna kategorija. Pokaži da si pravi kad drugi gledaju u tebe i kad si im jedina nada. Sve je to pokazao ovaj golman koji je u januaru napunio 40 godina.

POKAZALI SMO DA JE VOJVODINA RANJIVA

Dogodilo se ono u šta su verovali igrači Partizana, ali ono što se nisu nadali brojni ljubitelji sporta – praktično nedodirljiva Vojvodina je pobeđena u finalu, na svom terenu.

– Iznenadili smo. Vodimo rat sami sa sobom. Klinci su verovali. I kad je bilo 13:8, verovali smo da možemo. Mi smo od Vojvodine primili šest golova u drugom poluvremenu. Sve mi je još čudno. Pomešane su mi emocije. Želeo sam da pomognem klincima. Pokazali smo da je Vojvodina ranjiva. Vojvodina na zagrevanju vodi s pet razlike, zaslužila je resprekt tokom ovih godina, ali pokazali smo da je ranjiva – rekao je Nemanja Marjanović na početku razgovora za MaxBet Sport.

Šta vam je prošlo kroz glavu kad je sve prošlo, kad je Partizan osvojio Kup?

– Sam samo pao. Nisam trčao ka tribini sa navijačima. Dosta je od mene bilo. Sve ovo sam zamišljao ovako, ali iskreno da kažem, u Pančevu. Gde sam počeo, da i završim. Desilo se drugačije.

AKO MI JE ZBOG NEKOG DRAGO, ONDA JE TO ZBOG…

Penali su lutrija, sreća je bila uz Partizan?

– Sreća se zaslušuje, a imali smo je u regularnom delu i na kraju. Dali smo poslednji atom snage i svi su verovali do kraja. I kad je mali Popović izjednačio. Još skupljam hrabrost da pogledam utakmicu, nisam spavao. Sinoć smo se opustili. Onda ovo sa navijačima… Velika stvar za Partizan kao klub. Dobro je i za srpski rukomet, na kraju krajeva. Ako mi je zbog nekog drago to je zbog Popovića, Zečevića, Kojadinovića i Mićića koji su bili tu kad je Partizan bio u problemu. Od malih nogu su tu.

Neočekivano ste došli iz Dinama u Partizan?

– Došao sam kad mi je u Pančevu rečeno da sam mator… Iznenadio me Partizan kao klub, nisam verovao da je ovako organizovan, kao u firmi… Veliku zahvalnost dugujem Mikiju Radosavljeviću i teneru Ćirkoviću koji su doveli debelog golmana, našli mi žicu. Bio je rizik, sve se isplatilo. Sada proživljavam drugu mladost.

POLA ODBRANE PENALA IDE MIKIJU

Ovaj trofej je sigurno veliki podstrek u završnici sezone?

– Ništa bez finala plej-ofa! Još malo da se slavi, pa onda Šabac u subotu, a ja se raspadam, ne znam gde sam.

Odbranjeni penal Vorkapiću, dve sekunde pre kraja produžetka, bio je ključ utakmice?

– Prišao mi je Mićić i rekao mi: „Čiča, sad si nam potreban“. To je to. Dobro se završilo. Nešto s Mikijem Radosavljevićem je ranije dogovoreno… Golman sam 22 godine, mislio sam da posle mogu da se profesionalno bavim poslom trenera golmana, ali kad sam počeo da radim s ovim Valjevcem shvatio sam da nemam pojma. Taj rad s Mikijem je pola odbrane ovog sedmerca! – „deli“ Marjanović zasluge s trenerom golmana crno-belih.

U čemu crpite motiv za dalje?

– Ovo mi je četvrta zemlja u kojoj igram za trofej, prethodno u Francuskoj, Češkoj i Makedoniji.  Hranim se energijom klinaca u Partizanu, to mi prija. Mogu i kad mi se ne ide. Baš se lepo osećam. U tome se nalazim, da pomognem, tri, pet minuta, kad god i koliko god – završio je Nemanja Marjanović razgovor za MaxBet Sport.