Počelo je novo fudbalsko prvenstvo Španije. Licencirano je 498 igrača iz preko 50 zemalja. Na čelu su Argentinci sa 30 igrača. Ukupno je 307 stranaca što je 41,6% od ukupnog broja. Vrednost inostranih igrača u Primeri procenjena je na (skoro) 10 milijardi (9,83). Najskuplji je Brazilac Vinicius Žunir iz Real Madrida koji po specijalizovanim sajtovima vredi 100 miliona evra.
Najbrojniji stranci posle Argentinaca su Brazilci (21), slede Francuzi (19), Urugvajci (13), Portugalci (12) pa onda Srbi sa 10 igrača. Pokušah da dođem do tih 10 imena, ali stigoh samo do 7. Moguće da izvori koje sam konsultovao (uglavnom španske novine) nisu aktuelizovale poslednje odlaske ili dolaske, ali i da sam otkrio ta tri imena koja eventualno fale brojka bi opet bila daleko ispod nekadašnje. Pamtim sezone u kojima smo imali i preko 20 igrača i to u vodećim klubovima, sa zapaženim ulogama.
Ako nekog nisam ispustio, što je moguće, evo spiska srpskih igrača:
Stefan Mitrović, Hetafe, 32 godine, odbrana
Nemanja Maksimović, Hetafe,27 g.vezni
Predrag Rajković, Majorka, vezni, 26 g.
Darko Brašanac,30,Osasuna, vezni
Marko Dmitrović, Sevilja, 30-golman
Nemanja Gudelj,Sevilja,30-vezni
Uroš Račić, Valensija,vezni,24 g.
Sliku bitno ne popravljaju ni igrači iz ostalih krajeva bivše Jugoslavije. Slovenci imaju Jana Oblaka na golu Atletiko Madrida, Crnogorci Stefana Savića u istom klubu, Bosanci imaju u Barseloni Miralema Pjanića, Makedonci golmana Rajo Valjekana Stoleta Dimitrievskog, a Hrvati Luku Modrića u Realu, Ivana Raketića u Sevilji, golmana Ivu Gabrića u Atletiku, napadača Antu Budimira u Osasuni…Kao pojačanje mogao bi da prođe Esteban Saveljić, zvanično Argentinac, ali sudeći po „ić“ na kraju prezimena poreklu mu je na Balkanu.
„TOP DEVET“
Tako je danas, a nekad smo imali brojne istaknute igrače. Evo, po sećanju, bez rangiranja, najboljih srpskih igrača u Primeri:
1. Miroslav Đukić. Igrao za Deportivo (u koji je stigao iz Rada) i Valensiju. Odigrao 357 mečeva u Primeri, najviše od naših igrača. Elegantan u igri, siguran, primer fudbalske inteligencije i racionalnosti. Nije zaslužio da se pamti po jednom promašenom penalu u dresu Deportiva koji je titulu prvaka iz La Korunje „premestio“ u (Real) Madrid.
2. Savo Milošević. Golgeter najviše klase. Blistao u Saragosi, Osasunu, Espanjolu, Selti. Spretan pred golom svojim levicom „matirao“ je mnoge golmane.
3. Darko Kovačević. Još jedan golgeter. Blistao je u dresu Real Sosiedada. Odigrao 261 utakmicu u Primeri. Kasnije otišao u Juventus.
4. Milinko Pantić. Veliko otkriće trenera Radomira Antića koji ga je u Atletiko Madrid doveo iz grčkog Panionisa. Bio je senzacija sezone u kojoj je Atletiko osvojio duplu krunu, prvenstvo i kup (njegovim golom). Bio je majstor za prekide, slobodni udarci bili su „pola gola“. U kup-utakmici protiv Barselone na „Nou kampu“ (4-5) dao je sva 4 gola za Atletiko.
5. Veljko Paunović. Došao kao nepoznati talenat a tokom igranja za Atletiko Madrid i Majorku izrastao u odličnog igrača. Bio je jednako uspešan kao vezni igrač i polu-špic. Verujem da će se jednog dana vratiti u Španiju kao trener. Sa juniorima Srbije osvojio Mundijal na Novom Zelandu.
6. Risto Vidaković. Posle dolaska iz Crvene zvezde igrao veoma uspešno u Betisu i pred kraj karijere i u Osasuni. U Španiji počeo trenersku karijeru, radio u Ondurasu a trenutno je na Filipinima.
7. Albert Nađ. Još jedan igrač Betisa.U Španiji je igrao kao u Partizanu: vredan, uporan, „kočnica“ u odbrani i začetnik napada. Ostavio dubok trag u seviljskom timu.
8. Slaviša Jokanović. Još jedno Antićevo otkriće. Doveo ga je u Oviedo gde je Jokanović igrao odlično. Kasnije je bio uspešan i u dresu Tenerifa.
9. Jovan Stanković. Možda je ulazak ovog levonogog Piroćanca za nekoga iznenađenje, ali Stanković je svojevremeno bio iznenađenje za sve u Španiji. Došao je kao nepoznat igrač ali je u dresu Atletiko Madrida stekao punu afirmaciju. Imao je odličan dribling i gotovo idealan centaršut.
Dobar utisak ostavili su Ivica Dragutinović, Đorđe Tomić, Predrag Spasić, Goran Stevanović, Goran Đorović, Milorad Ratković, Antonio Rukavina, Dragan Ćirić, Dejan-Rambo Petković, Vlada Stošić, Goran Bogdanović, Darko Brašanac…Nekog sam sigurno zaboravio, ali i ova imena svedoče o našem nekadašnjem fudbalskom ugledu u Španiji.
Sad je knjiga spala na 7 slova (možda i neko više, ako sam nekoga nenamerno preskočio).
BEZ TRENERA
O našim trenerima nema ni govora. Nekad smo imali i njih (Miša Pavić, Miljan Miljanić, Vujadin Boškov, Radomir Antić, Ivan Brzić, Dragoslav Stepanović, Ljupko Petrović…). Imamo nekoliko uspešnih menadžera (Zoran Vekić, Zoran Stojadinović), ali vreme u kome gotovo nije bilo prvoligaškog tima bez nekog našeg igrača davna je prošlost.
Još gora je situacija sa igračima iz država bivše Jugoslavije. Hrvatska ima samo četvoricu, BiH, Slovenija, Severna Makedonija po jednog predstavnika dok, recimo, SAD imaju trojicu. Igrače u jednoj od najjačih liga Evrope imaju Zelenortska ostrva, Japan, Gvineja Bisao, Južna Koreja, Martinik, Togo, Onduras, Venecuela, Dominikanska republika, Alžir, Mozambik, Peru, Meksiko, Albanija, Venecuela, čak i tzv. Kosovo koje Španija ne priznaje kao nezavisnu državu…
Miljan Miljanić je imao pravo kada je pre 30 ili više godina govorio kako se „fudbalska geografija stalno menja“. Nevolja je što je u našem slučaju promena – na gore.
PROČITAJTE JOŠ:
DUGO JE I POTRAJALO Počela „vrteška“… Dva kluba Prve lige Srbije u potrazi za novim trenerima!
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Max-Sport ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Max-Sport.